Peca Popović: Budućnost festivala je u ljudima sa vizijom

Uticajni publicista i rok novinar Petar Peca Popović održao je, u okviru proteklog Arsenal Festa 07, zanimljivo i poučno predavanje o istoriji svetskih i domaćih rok festivala.
Ovde izdvajamo nekoliko, po našem sudu, izuzetno značajnih teza sa Popovićevog predavanja održanog 21. juna u Domu omladine Kragujevca. Stvari koje navode na razmišljanje do Arsenal Festa 08…
FESTIVALI DANAS
Možda najvažnije: ‘eksplozija’ broja festivala od 2010. godine. Recimo u Velikoj Britaniji od 496 u 2007. do 1.070 u 2016! U Evropi oko 9.600 Festivala!
Sve više i više broj događaja raste, a sve više ljudi shvata da, ako već žele poći na festival, mogu otići do jednog relativno blizu svoje kuće. Kako broj tako se i priroda festivala dramatično promenila, s većim naglaskom na „iskustvu“ događaja, a ne samo velikim imenima.
Jedna od najvećih muka je znatno povećanje organizacijskih troškova kao što su scena, osvetljenje, ozvučenje, obezbeđenje i sanitarni čvorovi, koji vrlo lako – i vrlo brzo – narastu izvan svake kontrole. Drugi veliki problem su honorari umetnika.
Pad prodaje ploča dovodi muzičare da nastupe gledaju kao primarni izvor svojih prihoda. Zbog toga umetnici traže sve veće honorare.
Bez dobrih nosilaca programa i zvezda teško se mogu prodati ulaznice, ali s zvezdama i njihovim prohtevima, završni bilans festivala može biti veoma napet.
PROBLEMI
Na pitanje šta stoji iza povećanja broja festivala, odgovor je – Pohlepa! Neupućeni misle da je lako, ali nije. Ne da nema miliona već je teško biti pozitivan. To je dugoročna komplikovana igra. U prvih nekoliko godina mora se gubiti. Ko to izdrži, ima šansu.
Potrebno je neucenjivačko sponzorstvo, razumevanje lokalne sredine, dobra infrastruktura i medijska podrška. Na kraju – neko treba da plati karte.
A onda se moraš nositi s eventualnom kišom.
PUKOTINE BETONSKE KULTURE
Muzeji i stadioni se najčešće dižu sa namerom da ožive ugrožene delove grada. U nekim slučajevima to uspeva, u drugim očekivanja nisu ispunjena. Muzeji se bore u recesijama, dok mnogi stadioni i arene ostanu bez pravih događaja.
U SAD od 1994. do 2008. sagrađeno je 725 ogromnih umetničkih i kulturnih objekata. Izgradnja je nadmašila potražnju. Potrošeno je više od 15,5 milijardi dolara, a samo 12 posto kulturnih institucija pokazalo je povećanje publike.
Za razliku od stadiona i muzeja, festivali su pokretni. Oni mogu da menjaju mesto i programe ako je potrebno. Oni su inkluzivni. Mnogi su besplatni za publiku, koriste postojeće javne prostore i kulturna dobra, podstiču interakcije među članovima zajednice i njeguju pozitivne slike urbanih područja, osobito četvrti koje bi mogle da zahtevaju posticaj.
Kao što je gradonačelnik Toronta napomenuo zidanje zgrada može biti rizično. “Bolje da izgradimo događaje… i možda će slediti zgrade.“
ZAŠTO FESTIVALI?
Festivali, veliki i mali, postaju istaknuto obeležje kulturnog krajolika. Popularni festivali često se rasprodaju čak i pre objavljivanja učesnika.
Festivali su popularni iz tri razloga:
Prvo, muzičari i izdavačke kuće nastupima uživo nadoknađuju pad prodaje ploča.
Drugo, današnji ljubitelji muzike traže sve više i više nastupa uživo .
I treće, opštine – u doba intenzivnog urbanog brendinga i takmičenja za turiste – postaju svesne i sposobne za razvijanje politike po pitanju muzike i događaja.
Pitanje glasi: je li vredno ulagati u nešto što nestaje nakon samo nekoliko dana!?
‘Nestanak’ festivala je odlika, a ne mana. Festivali su prilagodljivi upotrebljavajući prostore koji su inače zaboravljeni, a posle mogu poslužiti kao platforme za postojeće lokalne umetničke grupe.
Festivali su jeftiniji i pravedniji put za stvaranje kulturno življih gradova, jer zahtevaju manje javnih sredstava i mnogo manje čelika i stakla.
NAŠA SITUACIJA
Osim dva za koje zna vlast i RTS, postoji više od 70 muzičkih manifestacija koje bi se mogle nazvati festivalima. Neki su poznatiji u inostranstvu nego u našem ministarstvu kulture.
Festivali mogu biti koristan deo regionalne i nacionalne strategije za vladu i lokalne zajednice koje žele da razvijaju urbane i ruralne ekonomije.
Bez obzira što sve više ljudi ide na festivale i festivala ima više nego ikada pre, teže je nego ikada prodati ulaznice, a izvođači traže više nego što su pre naplaćivali.
Problem su mešetari koji kvare tradiciju mešajući žanrove; i česte izborne kampanje koje tržišno upropaste izvođače za svoje potrebe.
Budućnost je u ‘butik’ festivalima i, kao i uvek, u ljudima sa vizijom.